stara crkva

У четвртак у 13 сати је отварање изложбе ”Ризница Старе цркве” поводом обележавања 180 година Храма Рождества Христовог.
Изложбу отварају епископ Нишки др Јован и председник СО Пирот мр Владан Васић.


РИЗНИЦА СТАРЕ ЦРКВЕ
Ризница Старе цркве, онаква каква је данас сачувана, на својствен начин одражава вишевековну прошлост овог храма. Прикупљени предмети намењени богослужењу, њихов репрезентативни карактер, био је одређен категоријом и величином литургијског и верског обреда. Приложништво је било један од начина за формирање црквене ризнице, било од архијереја, као део црквене праксе, или од служећег свештенства, или еснафа који су тиме истицали своју економску моћ и друштвени престиж, или од индивидуалних прилога, све то чини јединствену целину, значајну за проучавање духовних, културних и уметничких прилика у којима је Стара црква играла значајну улогу.
И поред бројних окупација, поплава, страдања и пљачки, сачували су се вредни обредни предмети. О богатству црквене ризнице сведоче њени инвентари, архивска грађа а највише Тефтер нишавске митрополије 1834-1872. Тефтер садржи пре свега, приходе и расходе које је црквена општина чинила за разне потребе у Пироту и оближњим селима у оквиру своје митрополије али су ту и драгоцени подаци о формирању црквене ризнице. Тако сазнајемо да је црква примала поклоне у кандилима, воску, иконама, литијама, књигама... а прилози су стизали не само од појединаца, него и од пиротских еснафа. Црквена општина Нишавске митрополије примала је ствари и у реим, тј.у залогу као што су: гривне, минђуше, разно посуђе, тепелуци, појасеви, пафте...
Колекција икона има највећу уметничку вредност. Рађене су за потребе иконостаса, за хорос и као целивајуће иконе у византијском духу са израженим уметничким квалитетима. Међу иконописцима истичу се мајстори из Самокова, Георгије иконописац и Јован Зограф Самоковлија. Из ризнице иконосликарства истичу се: чудотворна икона Достојно јест поклон руске келије Светог Јована Златоустог са Свете Горе из 1923., копија иконе Богородице Тројеручице, иконе Богородица Утишитељка из 1922. и Света Мина из 1935., поклон пиротског обућара Сотира Љубеновића, икона Мајке Божје познате као Избавитељка, поклон Севе Џаџић из 1925.године. Велики је број шематизованих икона које припадају руским серијским радионицама и икона домаћих иконопиасаца, различитог уметничког квалитета. У Старој цркви је значајна и колекција икона Јерусалим.
Једну од највећих и најдрагоценијих збирки црквене ризнице чине предмети од метала: сребрни и позлаћени путири, дискоси, копља и рипиде, бројни оковани крстови, јеванђеља, кандила, кадионице, пафте... Ови вредни предмети припадају кујунџијским занатским радионицама. Значајна група у збирци металних предмета су крстови са стопама на којима су натписи са годином израде. Без изузетка, они су, стојећи дуборезни, рађени највише техником филиграна и гранулације, затим искуцавања, цизелирања и гравирања, уз повремену употребу плавог и зеленог емајла. Сва црквена кандила су од метала-највише од бакра или бронзе. Рађена су највише техником ливења, уз накнадно ручно дотеривање, док су понека искивана у сребру са употребом разних техника.
О богатству текстила говоре свештеничке одоре, од кадифе, свиле и сомота са срменим везом и украсима, епитрахиљ, наруквице, појасеви орар, литијне заставе и плаштанице. Како су предмети од тканина и веза доста неотпорни, на последице протицања времена, употребе и небрижљивог чувања вредни пиротски ћилими са утканим именима дародаваца, пропали су и мали је број сачуваних. Збирка дрвених предмета, интарзираних или једноставно изрезаних у дрвету састоји се од литургијских налоња, владичанског стола, црквених седишта, ћивота или кутија за чување крста, дрвеног ковчега...
Сачуван је и значајан број вредних црквених књига: Парусија, Минеј, Триод, Пентикостар, Житије, Празнични минеј и Литургија, Софрониево житије, Ирмологија, Апостоли, руски илустровани Пролог из 1750, Псалтири... Овом фонду треба прикључити и архивску грађу, документе и свакако оригинални турски ферман Султан Абдул Меџида.
Ризница Старе цркве репрезентује свест и схватања средине уобличене кроз њену визуелну културу.

Радмила Влатковић